Oduvek su narodi imali potrebu za putovanjima. Putovati putevima je udobno, lako i lepo. A putovati bez puteva je izazov, hrabrost, avantura, odricanje, pa i žrtvovanje.
I ovo drugo postade moj izazov iz vremena đačkog, kada se isprepletoše dve priče. Jedna je o neimaru iz „Mosta na Žepi”, a druga o neimaru iz Knjaževca, koji je u mom selu kamen klesao, merio, brusio, računao i slagao. Za njima ostadoše građevine, a oni...
Ne znam da li se učenik građevinske struke iz Knjaževca vrati kući putem ili ode da puteve gradi. Ali mnoge je put doveo u nju.
Ovde se crta, računa i meri, ali i zida, lepi, kroji, ukraja i pokriva. Ovde su pesak i kamen sa Baranice i njenog Timoka, glina Grnčara, alat, besplatne knjige i potrebna oprema.
Iz ovih klupa mnogi neimari su krenuli na puteve bez puta i Tresibabu putem darivali, školama i mostovima, višespratnicama i fabričkim halama Srbiju kitili.

Novo vreme u kome živimo nametnulo je i nove trendove u obrazovanju. Obrazovni profili koje smo nekada znali polako nestaju, javljaju se neki novi, a neki stari doživljavaju određene transformacije.
Prošle školske godine u našoj školi formirano je ogledno odeljenje KROVOPOKRIVAČA, da bi se odgovorilo današnjim potrebama tržišta rada. Na osnovu istraživanja je utvrđeno je da u našoj privredi nedostaju radnici ovog profila, tako da je Tehnička škola iz Knjaževca postala jedna od dve škole u Srbiji u kojoj se školuju đaci ovog obrazovnog profila.

Za školsku 2009/10. godinu planiran je upis još jednog oglednog odeljenja u ovom području rada. To je arhitektonski tehničar ogled čije je školovanje započelo prošle školske godine u osam škola u Srbiji.