Oduvek su narodi imali potrebu za putovanjima. Putovati putevima je udobno, lako i lepo. A putovati bez puteva je izazov, hrabrost, avantura, odricanje, pa i žrtvovanje.
I ovo drugo postade moj izazov iz vremena đačkog, kada se isprepletoše dve priče. Jedna je o neimaru iz „Mosta na Žepi”, a druga o neimaru iz Knjaževca, koji je u mom selu kamen klesao, merio, brusio, računao i slagao. Za njima ostadoše građevine, a oni...
Ne znam da li se učenik građevinske struke iz Knjaževca vrati kući putem ili ode da puteve gradi. Ali mnoge je put doveo u nju.
Ovde se crta, računa i meri, ali i zida, lepi, kroji, ukraja i pokriva. Ovde su pesak i kamen sa Baranice i njenog Timoka, glina Grnčara, alat, besplatne knjige i potrebna oprema.
Iz ovih klupa mnogi neimari su krenuli na puteve bez puta i Tresibabu putem darivali, školama i mostovima, višespratnicama i fabričkim halama Srbiju kitili.
 Novo vreme u kome živimo nametnulo je i nove trendove u obrazovanju. Obrazovni profili koje smo nekada znali polako nestaju, javljaju se neki novi, a neki stari doživljavaju određene transformacije.
Ove školske godine u našoj školi formirano je ogledno odeljenje KROVOPOKRIVAČA, da bi se odgovorilo današnjim potrebama tržišta rada. Na osnovu istraživanja je utvrđeno da u našoj državi nedostaju radnici ovog profila, tako da je Tehnička škola iz Knjaževca postala jedna od dve škole u Srbiji u kojoj se školuju đaci ovog obrazovnog profila.
U narednoj školskoj godini planirali smo upis sledećih obrazovnih profila:
|
[zanimanja]
Uspesi na oblasnim i Republičkim takmičenjima za učenike III i IV stepena mašinske struke proneli su ime naše škole širom naše republike i potvrdili kvalitetan rad naših stručnjaka u ovoj oblasti.
