U okviru „Obuke 1000 nastavnika“, za profesore naše škole održan je, 4. i 5. juna ove godine, seminar pod nazivom Osnove aktivno orijentisane nastave (AON). Ovo je obavezni seminar iz programa Ministarstva prosvete, a predavač je bio Dejan Pejčić, inače profesor računarstva i informatike u Ekonomskoj školi u Nišu. On je trener pri Udruženju nastavnika ''VET forum'', čiji su ciljevi stručno usavršavanje i osposobljavanje nastavnika za planiranje, sprovođenje, analizu i ocenjivanje nastave orijentisane na praksu u stručnim školama.

Tokom dva seminarska dana dvadeset i četvoro profesora naše škole vežbalo je aktivno orijentisanu nastavu, vođeni sigurnom rukom predavača. Učesnicima je pojašnjeno kako treba da izgleda dobro osmišljena AON i kako je primeniti u nastavi. Svi učesnici bili su dobro raspoloženi i aktivno su učestvovali u radu seminara.

U subotu, prvog dana seminara, najpre smo se upoznali sa predavačem i izneli svoja očekivanja. Najpre je govoreno o tome šta je to AON, šta predstavlja orijentisanost na delovanje, kao i koje su osnovne teorije učenja, pamćenja i zaboravljanja. Potom su profesori vežbali svoje pamćenje, na osnovu slušanja, čitanja, pisanja i gledanja. Gotovo svi učesnici ostvarili su veoma dobre rezultate, mada se dosta nas iznenadilo koliko su manje zapamtili pisanjem, nego gledanjem ili čitanjem.

U popodnevnim časovima govoreno je o razlici između klasične i aktivne nastave. Najzanimljiviji deo prvog dana bila je metoda rada ''diskusija na podijumu'', pri kome su učesnici, uz glumu i pantomimu, pokušali da dokažu prednosti aktivne ili klasične nastave, zavisno od svojih ličnih afiniteta.
Drugi dan seminara počeo je osvrtom na prethodni dan. Najpre je bilo reči o tome šta je to dobra nastava i koja su njena obeležja. Uočili smo značaj aktivnog slušanja sagovornika, a potom je govoreno o komunikaciji u AON, da bismo u popodnevnim časovima kroz glumu prezentovali svoje radove na ovu temu. Tada smo uočili značaj nenasilne komunikacije u školi kroz simulaciju intervjua. Konkretna primena  bila je uočavanje razlike između  ''žirafskog'' i ''zmijskog'' govora.

Nadamo se da će i u narednom periodu biti još sličnih seminara, na kojima će profesori Tehničke škole nastaviti sa svojim stručnim usavršavanjem u cilju bolje i lepše nastave, koja će učenicima pomoći da lakše savladaju gradivo!

Postoje dve vrste govora u komunikaciji: govor nasilja i govor nenasilja. M. Rosenberg ih naziva:

1. ZMIJSKI GOVOR  (nizak, zmija napada s poda, oštar, neodmeren, lako povredi), odnosno

1. ŽIRAFSKI GOVOR (žirafa je sisavac s najvećim srcem, zato je taj govor blag, odmeren, ukaže na ono što ne valja, ali na lep način).

U čemu je njihova razlika?  Evo nekoliko primera:

Seminar u organizaciji Zavoda za  vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pod nazivom “Ocenjivanje u srednjoj školi”, održan je u našoj školi 20. i 21. februara 2009. godine. Seminaru su prisustvovala 32 nastavnika naše škole, a predavači su bile g-đe Ljiljana Tešanović, psiholog i Ljiljana Stojanović, profesor matematike, iz Zaječara.

Po oceni prisutnih profesora, koji će po odslušanom seminaru dobiti uverenje za 12 sati stručnog usavršavanja,  predavači su izuzetno dobro vodili obuku. Čuli smo dosta toga novog, pre svega o načinu saopštavanja ocena, ali i različitim funkcijama ocenjivanja, a svaki učesnik seminara dobio je I pisani materijal koji može dalje koristiti u radu.

Ovaj seminar je uvod u drugi seminar Zavoda,  pod nazivom “Testovi znanja u srednjoj školi”, koji će ista grupa nastavnika pohađati 11. i 12. aprila 2009. godine

Akreditovani seminar „Aktivna nastava/ učenje“ okupio je krajem januara (30. januar – 1.februar 2009.godine)  grupu od 43 nastavnika  naše škole, zainteresovanih za svoje stručno usavršavanje.

Seminar je održan u našoj školi, a zbog velikog broja prijavljenih nastavnika obuka se odvijala  u dve grupe, od kojih su jednu činili nastavnici opšteobrazovnih, a drugu nastavnici stručnih predmeta.

Za ova tri dana imali smo priliku da se podsetimo koliko je zahtevna, odgovorna  i teška uloga nastavnika, jer nastavnik ne sme da bude samo predavač, već ima i mnoge druge značajne i podsticajne uloge.

Iako je sada veoma popularna i sve prisutnija tzv. aktivna nastava, ovaj seminar nas je podsetio da je učenik najaktivniji upravo onda kada je misaono aktivan i da se čas može održati na mnogo različitih načina,  a da cilj bude ispunjen.

A šta je cilj aktivnog učenja/nastave? Cilj svakog nastavnika treba da bude  da proces nastave teče istovremeno sa procesom učenja, odnosno da učenici uče na samom času, aktivno učestvujući u njegovoj realizaciji.