Ka savremenom proučavanju srpskog jezika i književnosti

U organizaciji Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Društva za srpski jezik i književnost i Filološkog fakulteta iz Beograda održan je 49. Republički zimski seminar za profesore srpskog jezika i književnosti. Na Seminaru održanom na Filološkom fakultetu u Beogradu, od 16. do 18. januara 2008. godine, učestvovala sam sa koleginicama Suzanom Timilijić i Ivanom Stojanović.
Sva predavanja su bila podjednako poučna i zanimljiva, ali bih ja izdvojila predavanje doc. dr Olivere Radulović o romanu „Proljeća Ivana Galeba” Vladana Desnice. U popodnevnim časovima bio je organizovan rad u sekcijama, gde su svi imali aktivno učešće.
Prvog dana Seminara dodeljene su nagrade učenicima i profesorima za postignute rezultate u radu literarnih i lingvističkih sekcija, a nagrada za najbolji srednjoškolski časopis pripala je listu „Skamija” novosadske Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj”.
Organizatori skupa su se potrudili da, osim odabranim stručnim predavanjima, ovaj skup uveličaju i gostovanjem Vide Ognjenović, naše najpoznatije dramske spisateljice. Veliku čast nam je ukazao i Miša Janketić, svojim monologom iz dela domaćih i svetskih stavaralaca i naše narodne poezije.

Jelena Milošević,
prof. srpskog jezika i književnosti

MATEMATIKA Niš, januar 2008. godine

Republički seminari o nastavi matematike i računarstva u osnovnim i srednjim školama okupili su u Nišu, 11. i 12. januara 2008. godine, veliki broj matematičara iz čitave Srbije. Sa svojim kolegama: Žikom Cvetkovićem, Jovanom Milosavljevićem i Tanjom Ignjatović, imala sam priliku da u toku prvog dana pratim predavanja sekcije srednjih škola, a drugog dana smo slušali različite teme, u skladu sa svojim interesovanjima.
Meni je najinteresantnije bila tema „Matematika u trogodišnjim školama”, jer je ona namenjena pre svega profesorima matematike koji rade u srednjim stručnim školama, a do sada nikad nije razmatrana na ovako velikom skupu.
Na početku su nas predavači podsetili na jedan od uzroka otežanog praćenja nastave matematike u I razredu, a to je nizak stepen predznanja iz osnovnih škola. Obimno testiranje, koje su kolege iz Kragujevca sprovele u odeljenjima konobara, kuvara, poslastičara, frizera i drugih trogodišnjih zanimanja u ETŠ „Toza Dragović” iz Kragujevca, obuhvatilo je pet vrsta zadataka: računanje do 100, računanje do 1000, računanje sa decimalnim brojevima, računanje sa razlomcima i jedinice mere. Nijedan zadatak nije bio 100% rešen, a najslabije je znanje rada sa razlomcima (ni jedan učenik nije znao da izračuna koliko je 1-1/4 ). Zadatak - nacrtaj slobodnom rukom duž od 1cm, imao je i ovakvo rešenje:          o, a za neke je i 8.4 = 40. Po reagovanju prisutnih, to je opšta slika u svim srednjim školama.
Kako prevazići ovaj problem i učenicima koji bez polaganja kvalifikacionog ispita upišu srednju školu omogućiti praćenje nastave matematike i lakše usvajanje gradiva? Na ovoj grupi, kao i na ostalim grupama u kojima su bile moje kolege (o nastavi trigonometrije, kvadratna funkcija, jednačine i nejednačine, eksterno testiranje) kao moguća rešenja navedeni su:
• vizuelizacije nastave matematike,
• osavremenjavanje nastave korišćenjem raznovrsnih softvera (Geo Gebra i The Geometer’s Sketchpad, npr.) i
• korišćenje savremenih nastavnih metoda.
Posebna pažnja posvećena je ocenjivanju učenika i težini  pismenih zadataka i testova koji se daju učenicima trogodišnjih zanimanja. Savet predavača je da se uvek nastoji da se tekst zadatka prilagodi obrazovnom profilu. Na primer, jedna od primena proporcija kod frizera učenicima bi mogla biti objašnjena na primeru mešanja hidrogena i boje za kosu. Naravno, po ko zna koji put nastavnici su istakli nastavni plan i programe koji je neprimeren potrebama trogodišnjeg školovanja, kao i neadekvatne udžbenike.
Kao najupečatljiviji, ostao mi je  komentar dr. Vojislava Andrića, dat još na početku seminara, a vezan za kriterijume ocenjivanja. Po njemu, nastavnici bi trebalo da razmisle, da li da svoj kriterijum postave malo niže, odnosno prilagode ga konkretnom odeljenju i učenicima, a zatim ga postepeno podižu (slično skoku uvis), ili će ga i dalje držati tako visoko, da ga niko ne može preskočiti, nego će se na kraju godine, uz pomoć roditelja, odeljenjskih starešina i direktora škola, učenici provlačiti ispod njih.

Ljiljana Žikić,
prof. matematike

Neki se prave englezi

Sredinom prvog polugodišta ove školske godine, u našoj školi je počeo osnovni kurs engleskog jezika. Ovakav kurs predviđen je Školskim razvojnim planom koji je usvojen 2006. godine. Polaznici kursa su nastavnici naše škole koji imaju želju bilo da se podsete svog znanja engleskog jezika bilo da tek započnu sa učenjem jednog od najrasprostranjenijih jezika na planeti. Glavni i odgovorni urednik, odnosno predavač na ovom tečaju je Milošević Mladen, profesor engleskog jezika. Potpomognut povremenim prisustvom i učešćem koleginice po struci, Tošković Ankice, potpisnik ovih redova je uspeo da dodatno zainteresuje svoje „učenike” za engleski jezik, tako da dvočasovno nedeljno okupljanje u školi ne predstavlja polaznicima obavezu, već pravo zadovoljstvo. Samim tečajem planirano je obuhvatanje osnovnih elemenata engleskog jezika, počevši od osnovnih vidova sporazumevanja, bazične gramatike kao i bitnih odlika anglosaksonske kulture. Kurs će se nastaviti i u drugom polugođu, kada tečajce očekuje još naporniji, ali i zanimljiviji rad.

Milošević Mladen,
prof engleskog jezika

METODIKA PRIMENE MULTIMEDIJE U NASTAVI Novi sad, 10. i 11. januar 2008.

U okviru programa stručnog usavršavanja, profesori Tamara Andonović i Miomir Kostić učestvovali su u seminaru Metodika primene multimedije u nastavi, koji je 10. i 11. 1. 2008. god. održan u Centru za razvoj i primenu nauke i tehnologije u Novom Sadu.
Program seminara je bio veoma sadržajan i koncipiran da afirmiše nove metodičke pristupe u realizaciji Fizike i drugih srodnih predmeta u srednjim školama. U tom cilju obrađene su izuzetno aktuelne teme kao što su:  korišćenje multimedijalnih sadržaja u nastavi,  pretraživanje Interneta i preuzimanje multimedijalnih obrazovnih sadržaja, načini konvertovanja datoteka različitih formata i njihovo korišćenje u nekim programima, pristup bazama podataka sa obrazovnim softverom, prikaz nekih novih programa namenjenih za primenu u nastavi itd.
Iako je 20 sati bilo kratko vreme za obradu čitavog niza metoda, tehnika i  postupaka, smatramo da je seminar bio izuzetno uspešan i  koristan. Nakon prezentacije znanja i iskustava stečenih na seminaru od starne naših kolega, očekujemo dalje povećanje korišćenja novih metoda i postupaka u nastavi predmeta  što će nas za jedan korak približiti našem cilju, a to je moderna i efikasna škola.

Miomir Kostić,
dipl. ing. elektronike

„Aktivno učenje”

Od ove godine, u našoj školi imamo dva ogledna zanimanja. S obzirom da se nastava izvodi na drugačiji način, nastavnici koji predaju tim profilima (posebno za stručne predmete) imali su odgovarajuću obuku. Puno nastavnika poželelo je da takav način rada primeni i kod ostalih obrazovnih profila. Tako su nastavnici koji idu na seminare, po povratku sa njih, dobili zadatak da svoje novostečeno znanje prenesu ostalim zainteresovanim članovima kolektiva. Tako smo jesenas imali interni seminar „Aktivno učenje” koji je za dve grupe (ukupno 36 nastavnika) održala Jelena Vukić, profesor stručnih predmeta ekonomske struke. Primenila sam taj načina rada da bih postigla veću aktivnost učenika na času i veće interesovanje za tu oblast i svima bih to preporučila. Zahteva veliko angažovanja nastavnika u toku planiranja časa i pripreme, ali se isplati.
U toku zimskog raspusta nam je Zoran Malenović, pedagog škole, održao je seminar o radioničarskoj nastavi i testovima znanja. Testove primenjujem već duže vreme, a verovatno će to ubuduće biti i kod većine nas jedan od najčešćih i najobjektivnijih oblika ocenjivanja, naravno, ako se dobro izaberu zadaci, tako da se, po Zoranovim rečima,  testovima traži znanje, a ne neznanje.
Imajući u vidu da, kao profesor stručnih predmeta, nemam veliki izbor akreditovanih seminara, koje bih pohađala sa svojim kolegama po struci, osmelila sam se da sa svojim kolegama konkurišem za akreditaciju seminara koji bi bio namenjen upravo inženjerima raznih struka. Seminar nosi naziv „Savremena nastava, testovi i ocenjivanje”, a ako se odobri, imaćemo priliku  da ono što smo mi naučili prenesemo svojim kolegama. Do kraja marta meseca, ove godine, očekujemo rezultate ovog konkursa.

Zlatica Gerov,
prof. mašinske grupe predmeta

Aktivno orijentisana  nastava

Kada se svet učenika promeni, kada se promene očekivanja od učenja, kada se promene zahtevi za kadrovima koje školi postavlja društvo, i nastava se mora promeniti. Tradicionalna nastava, koja je imala nastavnika u centru, gubi na značaju. Zato su joj potrebne izmene kroz nove oblike učenja, i potrebno je usavršavanje nastavnika i to upoznavanjem novih sadržaja i novih nastavnih metoda.
Kao profesor ekonomskih predmeta u našoj školi, tokom septembra meseca 2007. godine prisustvovala sam seminaru aktivno orijentisane nastave koji je održan u Pravno-birotehničkoj školi u Beogradu.
Seminar se sastojao od četiri dela: učenje novih metoda, predmetna didaktika, ocenjivanje učenika i planiranje, posmatranje, analiza i  ocenjivanje nastave orijentisane na delovanje u ekonomskim stručnim školama.
U okviru prvog i drugog dela seminara, predavači su nam na konkretnim primerima pokazali petnaestak metoda aktivne nastave (metod grudve, metod vrteške, metod stanica, metod nemog razgovora, metod igre uloga, metod plakata, metod grafita, metod paukove mreže, metod akvarijuma...). Pod aktivnom nastavom podrazumeva se novi oblik učenja i podučavanja u kojem će učenici biti aktivniji, kreativniji i kooperativniji. Aktivno orijentisana nastava podstiče razmišljanje, rešavanje problema, samostalnost učenika, praktičan rad. Učenici treba da nauče kako da uče nove stručne sadržaje bez prevelikog oslanjanja na nastavnike. Nastavnik, s druge strane, treba da pruža pomoć i doprinosi svojim stručnim veštinama jedino ako učenici ne mogu da izađu na kraj s problemom.
Treći deo seminara bio je posvećen sastavljanju i bodovanju testova za učenike, i kriterijumima za praćenje i ocenjivanje rada grupe i pojedinca u okviru grupe.
U okviru četvrtog dela seminara sa koleginicom iz Šabca održala sam čas u jednom od odeljenja Pravno – birotehničke škole u Beogradu, iz predmeta Kancelarijsko poslovanje, sa temom ''Uslovi rada u savremenoj kancelariji''. Kroz ovaj čas nas dve smo pokušale da na što bolji način obradimo konkretnu nastavnu jedinicu koristeći nekoliko metoda aktivne nastave. Na samom času koristile smo raznovrsne materijale, postere, grafikone, kao i primere iz stvarnog života bliske učenicima, težeći da ih što više uključimo bilo u razgovor bilo u aktivan rad u grupi. Napominjem da sam izuzetno zadovoljna našom organizacijom časa, a još više saradnjom učenika i njihovim zalaganjem.
Nakon ovakvog iskustva, zaključujem da aktivni tip nastave itekako ima mesta i značaja u savremenoj nastavi, i zato metode aktivne nastave redovno primenjujem u radu sa učenicima.
Pošto sam smatrala da i ostale profesore naše škole treba upoznati sa osnovnim aspektima aktivne nastave, organizovala sam u školi nekoliko predavanja na pomenutu temu. Teorijski deo cele priče predstavljen je ostalim kolegama i koleginicama kroz mnoštvo primera i konkretnih zadataka. Na svakom od naših okupljanja zajedno smo, pod mojim vođstvom, obrađivali određene zadatke ali pomoću različitih metoda aktivne nastave, prilikom čega je rad u grupi bio okosnica celokupnih aktivnosti. Zanimljivo je da je gotovo svako od nastavnika koji su pohađali ove časove pronašao par svojih omiljenih metoda ali i konkretan način primene bilo pri predavanju novog gradiva bilo pri obnavljanju već predavanog. Veći deo kolega delio je mišljenje da budućnost savremene nastave delom leži u primeni ovakvih vidova nastave.

Vukić Jelena,
odeljenski starešina komercijalista